Ilustracija generisana uz pomoć Bing Image Generatora

Softver kompanije, vođen veštačkom inteligencijom, koristi podatke sa 20.000 fetalnih pregleda da bi otkrio rane znake srčanih mana i pomogao lekarima da donesu odluke o porođaju.

Najnovije finansiranje je obezbeđeno od evropske kompanije rizičnog kapitala za prirodne nauke, Sofinnova Partners, koja predstavlja četvrtu investiciju iz njihovog kaceleratora medicinske tehnologije, Sofinnova MD Start III.

kompanija BrightHeart je u izjavi navela da će se investicija koristiti za razvoj tehnologije, proširenje tima i pripremu regulatornih dokumenata.

Kompanija je već počela sa pripremom za odobrenja za svoj prvi proizvod u ključnim geografskim oblastima i podnela je patentne prijave u Evropi i SAD. BrightHeart takođe završava prvu adaptaciju svog softvera.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da 240.000 novorođenčadi umire širom sveta svake godine zbog urođenih poremećaja, uključujući srčane mane, sa još 170.000 smrtnih slučajeva kod dece uzrasta od jednog meseca do pet godina.

Cecile Dupont, glavni izvršni direktor BrightHeart-a, rekla je da tehnologija ima potencijal da revolucioniše skrining za urođene srčane mane i omogući rane intervencije kako bi se poboljšale šanse deteta za preživljavanje. „Prenatalna dijagnoza fetalnih srčanih mana može značajno poboljšati ishode novorođenčeta, ali u praksi se otkrije samo 30% srčanih mana“, rekla je Dupont.

U martu ove godine Sofinnova je pokrenula svoju strategiju digitalne medicine kako bi podržala novoosnovane kompanije koje razvijaju inovacije koje se bave sistemskim izazovima u zdravstvu.

Izvor: Medical Device Network

Podaci pokazuju da bi 3D skeniranje očiju koje se široko koristi u oftalmologiji i optometriji moglo pomoći da se identifikuju ljudi sa visokim rizikom od razvoja Parkinsonove bolesti, čak do sedam godina pre nego što imaju simptome.

Ovo otkriće je doprinelo sve većem broju dokaza da bi korišćenje podataka skeniranja oka moglo pomoći u otkrivanju neurodegenerativnih bolesti i pratilo je nedavne studije koje sugerišu da bi tehnika mogla pomoći u identifikaciji ranih znakova Alchajmerove bolesti, multiple skleroze i šizofrenije.

Ovo novo polje istraživanja, poznato kao „okulomika“, takođe se istražuje kao sredstvo za identifikaciju osoba sa sklonošću ka kardiovaskularnim bolestima ili dijabetesu.

Lekari su dugo smatrali da su oči prozor ka širem zdravlju, sa vizuelnim promenama, žutim očima ili ispupčenim očnim jabučicama koje potencijalno ukazuju na stanja kao što su dijabetes, oštećenje jetre ili bolesti štitne žlezde.

U novije vreme, vrsta 3D skeniranja poznata kao optička koherentna tomografija (OCT) koja koristi svetlosne talase za snimanje poprečnih slika mrežnjače – oblasti nervnog tkiva na zadnjem delu oka koje oseća svetlost i šalje signale u mozak – široko je uveden u praksu kako bi pomogao u identifikaciji očnih bolesti kao što su glaukom i degeneracija makule povezane sa starošću.

Sa pojavom „big data“ nauke, veštačke inteligencije (AI) i napretka u snimanju mrežnjače, naučnici sada istražuju da li se proučavanjem ovog tkiva mogu otkriti i druga stanja.

Pearse Keane, profesor veštačke medicinske inteligencije na Univerzitetskom koledžu u Londonu i očnoj bolnici Moorfields, rekao je: „Oko je jedini deo tela gde možete direktno da vizuelizujete mikrovaskularnu cirkulaciju [protok krvi kroz najsitnije sudove]. Ako imate promene u krvnom ili kardiovaskularnom sistemu, te promene se mogu manifestovati u krvnoim sudovima mrežnjače.

„Retina je takođe deo vašeg centralnog nervnog sistema; kada se formira u embrionu, izlazi iz nervnog tkiva koje se razvija. Fraza koju ljudi koriste je mrežnjača je pristupačan deo mozga. To je jedini deo mozga koji možete direktno da vizualizujete bez otvaranja lobanje.“

U trenutnoj studiji, koristili su veštačku inteligenciju da uporede podatke OCT skeniranja očiju od 700 pacijenata koji su razvili Parkinsonovu bolest sa više od sto hiljada pacijenata koji nisu. Ovo je otkrilo razlike u debljini unutrašnjeg sloja ćelija retine, za koje se činilo da su povezane sa razvojem Parkinsonove bolesti.

Izvor: The Guardian

Sistemi za praćenje plodnih dana su tehnološki alati i uređaji koji pomažu ženama da odrede svoje plodne periode tokom menstrualnog ciklusa. Ovi uređaji koriste različite metode i tehnologije kako bi pratili promene u telu žene i identifikovali optimalno vreme za začeće ili izbegavanje trudnoće u kućnim uslovima, bez potrebe za posetu ginekologu ili laboratoriji.

Uređaji za praćenje plodnih dana za pacijentkinje koje žele da ubrzaju proces začeća, trebalo bi da budu lako pristpačni, u skladu sa finansijskim mogućnostima pacijentkinje, ali u isto vreme da prate što više parametara i da budu što efikasniji.

Elektronski monitori plodnosti

Ovi uređaji obično kombinuju merenje bazalne telesne temperature (BTT), nivoa LH hormona i drugih parametara kako bi precizno pratili ciklus i identifikovali plodne dane. Oni mogu pružiti detaljne informacije o vremenu ovulacije i optimalnim danima za začeće.

1. Clearblue: Ovaj proizvođač je poznat po svojim elektronskim monitorima plodnosti i testovima za ovulaciju koji koriste tehnologiju za praćenje hormona u urinu kako bi identifikovali plodne dane.
2. Ava: Ava proizvodi narukvice koje prate više fizioloških parametara tokom noći, uključujući temperaturu, puls, disanje i druge. Ovi podaci se koriste za predviđanje plodnih dana.
3. Tempdrop: Tempdrop je nosivi uređaj koji meri bazalnu telesnu temperaturu tokom noći, čime olakšava praćenje promena u temperaturi tokom menstrualnog ciklusa.
4. Mira: Mira proizvodi uređaj za analizu hormona u urinu koji omogućava preciznije praćenje plodnih dana.
5. OvuSense: OvuSense nudi senzor za merenje telesne temperature koji se postavlja unutar vagine, pružajući precizne podatke za praćenje ciklusa.

LH trake

Luteinizirajući hormon (LH) test trake ili tračice su osnovna forma testova za praćenje ovulacije i plodnosti. Iako osnovni princip rada ovih testova ostaje isti, mogu postojati razlike među različitim markama dostupnim na tržištu, uključujući i tržište u Srbiji. Evo nekoliko aspekata po kojima se mogu razlikovati i šta sve treba uzeti u obzir pre nego što preporučite određeni brend

1. Osetljivost: Osetljivost testova se može razlikovati između različitih marki. Testovi koji su osetljiviji mogu bolje detektovati manje promene u nivou LH hormona, što može omogućiti preciznije praćenje plodnih dana, ali možebiti i mana kod pacijentkinjama sa PCOS-om.
2. Kvalitet traka: Kvalitet materijala i dizajna traka može varirati. Kvalitetnije trake su obično pouzdanije i manje podložne greškama pri čitanju rezultata.
3. Uputstva za upotrebu: Različite marke mogu imati različite instrukcije za pravilno korišćenje testova. Pravilno i pažljivo izvođenje testiranja je ključno za dobijanje tačnih rezultata. Dajte pacijentkinji taačno uputstvo kako da ih koristi, jer možda neće razumeti ono što ptočita.
4. Pakovanje i broj testova: Pakovanje može sadržavati različit broj testova. Neki paketi mogu sadržavati više testova za kontinuirano praćenje tokom nekoliko ciklusa.
5. Dodatne karakteristike: Neki testovi mogu imati dodatne karakteristike kao što su digitalni displeji ili dodatne kontrole za precizno praćenje.
6. Cena: Cena testova može varirati među markama i zavisiće od različitih faktora kao što su osetljivost, kvalitet i dodatne karakteristike.

Kada birate LH test trake, preporučuje se da pročitate recenzije korisnika i istražite pouzdane izvore kako biste saznali više o iskustvima drugih ljudi sa određenom markom. Takođe, pridržavanje uputstava za upotrebu i pažljivo praćenje rezultata će vam pomoći da pacijentkinja dobije tačne informacije o plodnim danima.

Aplikacije za praćenje menstrualnog ciklusa

Kako pronaći pravu aplikaciju? Pre nego što je preporučite pacijentkinji, imajte u vidu da je važno da je ona be problema popunjava vrlo često.

1. Recenzije i ocene: Pregledajte recenzije i ocene aplikacija na platformama kao što su Google Play Store i Apple App Store. Iskustva drugih korisnika mogu vam pomoći da dobijete uvid u kvalitet aplikacije.
2. Funkcionalnosti: Razmislite o funkcionalnostima koje su vam važne. Da li želite jednostavnu aplikaciju za praćenje ciklusa ili nešto složenije sa dodatnim alatima za praćenje simptoma, bazalne telesne temperature, hormonske promene itd.?
3. Interfejs i dizajn: Aplikacija sa intuitivnim interfejsom i korisnički prijateljskim dizajnom može olakšati praćenje ciklusa.
4. Privatnost i sigurnost: Ako vam je važno da lični podaci budu zaštićeni, obratite pažnju na politiku privatnosti aplikacije.
5. Podrška za više jezika: Ako paijentkinja ne govori engleski kao maternji jezik, potražite aplikaciju koja podržava jezik koji razumete.

Što se tiče najsofisticiranijih aplikacija za praćenje ciklusa, neka od imena koja su često istaknuta na tržištu uključuju:

1. Clue je poznata aplikacija sa mnogo funkcionalnosti, uključujući praćenje ciklusa, simptoma, raspoloženja, telesne temperature i još mnogo toga.
2. Flotakođe pruža napredne opcije za praćenje ciklusa, kao i informacije o zdravlju reproduktivnog sistema i trudnoći.
3. Kindara je usmerena na praćenje bazalne telesne temperature i cervikalne sluzi kako bi pomogla u određivanju plodnih dana.
4. Ava kombinuje nošenje narukvice tokom noći sa praćenjem fizioloških parametara radi preciznog praćenja plodnih dana.

Ovo su samo neka od imena i opcija na tržištu. Važno je istražiti i razmotriti različite mogućnosti kako biste pronašli onu koja najbolje odgovara potrebama i preferencama vaših pacijenata.

Tim je razvio i validirao dijagnostičku metodu koja može istovremeno da identifikuje i razlikuje 18 infektivnih ili inflamatornih bolesti, uključujući tuberkulozu, streptokok grupe B i RSV.

Sa jednim uzorkom krvi, test bi mogao pomoći kliničarima da identifikuju osnovni uzrok povišene temperature i da leče dete na osnovu njega.

Ovaj test može dati rezultate za manje od 60 minuta. Postojeći testovi za određena stanja ZAHTEVAJU nekoliko sati, dana ili čak nedelja.

Profesor Majkl Levin, koji je radio na ovom testu, kaže: „Uprkos ogromnim koracima napred u medicinskoj tehnologiji kada se dete dovede u bolnicu sa temperaturom, naš početni pristup je zasnovan na utisku lekarao mogućim uzrocima bolesti deteta.”

U najnovijoj studiji, istraživači su istraživali metod usredsređen na identifikaciju obrasca ekspresije gena u krvi pacijenta koji nastaje kao odgovor na određene infekcije i zapaljenske situacije. Koristeći podatke hiljada pacijenata, uključujući više od 1.000 dece sa 18 različitih infektivnih ili inflamatornih bolesti, tim je uspeo da identifikuje specifične gene koji su bili uključeni ili isključeni kao odgovor na razne bolesti.

Nakon toga je primenjeno mašinsko učenje da bi se prepoznali obrasci u ekspresiji gena koji su u korelaciji sa određenim područjima bolesti i patogenima. Ovaj proces je bio usredsređen na grupu od 161 gena povezanih sa 18 različitih stanja.

Funkcionalni test trenutno nije dostupan za kliničku primenu, jer bi njihovom panelu za transkript RNK bila potrebna dodatna adaptacija, testiranje i prevođenje u uređaj koji je lako upotrebljiv pre odobrenja regulatora.

Izvor: Medical Device Network

Istraživači su otkrili prvu kompletnu sekvencu ljudskog Y hromozoma, koji je jedan od dva polna hromozoma – X hromozom je drugi – i obično se prenosi sa muškog roditelja na muško potomstvo. To je poslednji od 24 hromozoma koji je sekvencionisan.

Geni Y hromozoma pomažu u upravljanju ključnim reproduktivnim funkcijama uključujući proizvodnju sperme, koja se naziva i spermatogeneza, i čak su uključeni u procenu rizika i ozbiljnosti malignih oboljenja. Ali, do sada se pokazalo da je ovaj hromozom teško dešifrovati zbog njegove izuzetno složene strukture.

Y hromozom je poslednji hromozom u celom ljudskom genomu koji je sekvencionisan

„Za ovo možemo da zahvalimo novim tehnologijama sekvenciranja i proračunskim metodama“, rekao je Arang Rhie, naučnik u američkom Nacionalnom institutu za istraživanje ljudskog genoma i vodeći autor istraživačkog rada koji detaljno opisuje dostignuća.

„Konačno imamo prvi kompletan prikaz genetskog koda Y hromozoma, jer je otkriveno više od 50% dužine hromozoma koja je ranije nedostajala na našim mapama genoma“, rekao je profesor biomolekularnog inženjeringa Univerziteta Kalifornije u Santa Kruzu (UCSC) Karen Miga, jedna od liderki konzorcijuma Telomere-to-Telomere koji stoji iza istraživanja.

Kompletna sekvenca X hromozoma objavljena je 2020. Ali do sada je sekvencionisani deo Y hromozoma ljudskog genoma sadržavao velike praznine.

„Ovo je posebno važno jer je Y hromozom tradicionalno isključen iz mnogih studija ljudskih bolesti“, rekla je genomičarka UCSC i koautorka studije Monika Čehova.

Y hromozom je najmanji i najbrže evoluirajući hromozom u ljudskom genomu, a takođe i se i najviše pojavljuje u ćelijama, što znači da njegova DNK sadrži delove DNK koji se ponavljaju mnogo puta

Rad je otkrio karakteristike medicinski relevantnih regiona Y hromozoma, uključujući deo DNK molekula koji nosi genetske informacije za razvoj i funkcionisanje organizma i koji sadrži nekoliko gena uključenih u proizvodnju sperme. Novo potpunije razumevanje gena Y hromozoma obećava praktičnu primenu, uključujući istraživanja vezana za plodnost, prema istraživačima.

„Mnogi od ovih gena su važni za plodnost i reprodukciju, a posebno za spermatogenezu, tako da bi mogućnost katalogizacije normalnih varijacija, kao i situacija kada se, na primer, pojavi azoospermija (odsustvo sperme u spermi), mogla biti od pomoći za IVF (u vitro oplodnje), kao i dalje istraživanje aktivnosti ovih gena“, rekla je Čehova.

Pored identifikacije nekih dodatnih gena, istraživači su otkrili da je neki DNK iz hromozoma u prethodnim studijama pogrešno pripisivan bakterijama.

Prvi prikaz ljudskog genoma predstavljen je 2003. godine. Prvi kompletan ljudski genom, ali sa delimičnim Y hromozomom, objavljen je prošle godine. U maju su istraživači objavili novu verziju genoma koja je poboljšana u odnosu na prethodnu, uključivanjem bogate raznolikosti ljudi, kako bi bolje odražavala globalnu populaciju od 8 milijardi.

Potpuno sekvenciranje Y hromozoma doprinosi tome.

„Sada imamo recept kako da u potpunosti sastavimo Y hromozom, koji, iako je u ovom trenutku skup, može da se primeni u u personalizovanoj genomici u budućnosti“, rekla je Čehova.

Izvor: Reuters

Softver za EKG analitiku u realnom vremenu sada može da se uvede u kardiološku praksu, a posebno u kontrolu bolesnika na daljinu, nakon što je američka Administracija za hranu i lekove (FDA) odobrila dozvolu za  kompaniju AccurKardia Technologies.

Softver, nazvan AccurECG, koristi podatke dobijene sa EKG uređaja da obezbedi analizu jednog po jednog otkucaja, meri svaki pojedinačni talas, otkrivanje ektopične otkucaje i može da detektuje različite poremećaje ritma, kao što su tahikardija, bradikardija i atrijalna fibrilacija. Rezultati ovakve analize spremni su za nekoliko minuta.

Kompanija sa sedištem u Njujorku, koja je prikupila 2,7 miliona dolara početnog finansiranja u junu, kaže da softver koristi kombinaciju veštačke inteligencije (AI) i algoritama koji nisu zasnovani na AI za pružanje analitike.

Proizvod je dostupan kao softver kao usluga (SaaS), što znači da se može uvesti u procese za praćenje rada srca i integrisati kao deo već uspostavljenog kliničkog toka rada. Kompanija sa sedištem u Njujorku takođe cilja na pružaoce telezdravstvenih usluga.

Priroda softvera zasnovana na oblaku omogućava pacijentima kojima je potrebno daljinsko praćenje srčanih stanja.

Istraživanje sprovedeno na pacijentima, podnetim FDA kao deo regulatornog odobrenja, korišćenjem tehnologije pokazalo je osetljivost od 96% i specifičnost od 99% u otkrivanju aritmija.

Dr Nav Razvi, glavni medicinski direktor kompanije AccurKardia, rekao je: „Rešenje AccurECG može da omogući tumačenje EKG-a na specijalističkom nivou u zajednicama i uslugama koje nemaju mogućnost da brzo reaguju, kao i da poveća efikasnost toka posla za kliničke lekare.

Huan C. Jimenez, izvršni direktor AccurKardia, dodao je: „Pružajući rešenje medicinskog kvaliteta koje ne zavisi od uređaja sa objašnjivim izlazom i bez pristupa ‘crne kutije’, cilj nam je da pružimo zdravstvenim radnicima preciznu, brzu, efikasnu i transparentnu interpretaciju EKG-a.“

Izvor: Medicaladvice-network

Jedinstveni tretman, koji se primenjuje dok se fetus još razvija u maminom stomaku, mogao bi značajno unaprediti život deci sa ovom urođenom manom. Ovo je omogućilo značajno kliničko ispitivanje u UC Davis Health.

Prvi ovakav tretman u istoriji medicine

Flaster matičnih ćelija je postavljen direktno preko otkrivene kičmene moždine fetusa

Tokom ovog istorijskog postupka, operativni tim od 40 ljudi i tim za pripremu ćelija odradio je pažljiv proces za koji su se dugo pripremali.

Nakon što je trudnica Emili stavljena pod opštu anesteziju, napravljen je mali otvor u njenoj materici i fetus je doplivalao do te tačke reza kako bi hirurzi mogli da otkriju njegovu kičmu i defekt spina bifide. Hirurzi su koristili mikroskop da pažljivo započnu postupak.

Istorijski trenutak:

flaster matičnih ćelija je postavljen direktno preko otkrivene kičmene moždine fetusa. Fetalni hirurzi su zatim zatvorili rez kako bi omogućili regeneraciju tkiva.

Tri bebe operisane su u maminom stomaku

Ukupno će biti lečeno trideset pet pacijenata.

Pokrenuto u proleće 2021. godine, kliničko ispitivanje je zvanično poznato kao „CuRe Triel: Ćelijska terapija za inutero stanje mijelomeningokele. Ukupno će biti lečeno trideset pet pacijenata.

Tri bebe iz studije koje su do sada rođene biće praćene od strane istraživačkog tima do 30 meseci starosti kako bi se u potpunosti procenila bezbednost i efikasnost postupka.
Prva faza ispitivanja finansirana je državnim grantom od 9 miliona dolara od strane državne agencije za matične ćelije, Kalifornijskog instituta za regenerativnu medicinu (CIRM).

Najbolja šansa za svetlu budućnost

Operacija pre porođaja može sprečiti ili smanjiti ozbiljnost oštećenja kičmenog stuba fetusa

„Ovo kliničko ispitivanje moglo bi da poboljša kvalitet života velikog broja pacijenata koji dolaze“, rekla je Emili, prva učesnica kliničkog ispitivanja koja je dolazi iz Ostina u Teksasu. Njena ćerka Robi rođena je prošlog oktobra.

„Nismo znali za spina bifidu do postavljanja dijagnoze. Veoma smo zahvalni što smo mogli da budemo deo ovog istraživanja. Dajemo našoj ćerki najbolju šansu za svetlu budućnost.”

Spina bifida, takođe poznata kao mijelomeningokela, javlja se kada tkivo kičme ne uspe da se pravilno spoji tokom ranih faza trudnoće. Urođeni defekt može dovesti do niza doživotnih kognitivnih, motornih, urinarnih i crevnih invaliditeta. Svake godine pogađa 1.500 do 2.000 dece u SAD. Često se dijagnostikuje ultrazvukom.

Dok operacija izvedena nakon rođenja može pomoći u smanjenju nekih efekata, operacija pre porođaja može sprečiti ili smanjiti ozbiljnost oštećenja kičmenog stuba fetusa, koje se pogoršava tokom trudnoće.

„Čekam ovaj dan već skoro 25 godina“, rekla je Diana Farmer, prva žena na svetu fetalni hirurg, profesor, predsedavajući hirurgije u UC Davis Health i glavni istraživač u studiji.

Putovanje do leka budućnosti

Kao vođa Management of Myelomeningocele Study (MOMS) kliničkog ispitivanja početkom 2000-ih, Farmer je pomogala da se dokaže da operacija fetusa smanjuje neurološke deficite kod spina bifide. Mnoga deca su u toj studiji pokazala poboljšanje, ali su im i dalje bila potrebna invalidska kolica ili proteze.

Farmer je angažovala bioinženjera Aijun Vang posebno da pomogne da se taj posao podigne na viši nivo. Zajedno su pokrenuli Zdravstvenu hiruršku bioinženjersku laboratoriju UC Davis Health -a da pronađe načine za korišćenje matičnih ćelija i bioinženjeringa za unapređenje hirurške efikasnosti i poboljšanje ishoda. Farmer je takođe pokrenula Centar za negu i lečenje fetusa sa fetalnim hirurgom Shinjiro Hirose i Centar za dečiju hirurgiju pre nekoliko godina.

Farmer, Vang i njihov istraživački tim rade na svom novom pristupu koristeći matične ćelije u fetalnoj hirurgiji više od 10 godina. Tokom tog vremena, rad na laboratorijskim životinjama pokazao je da su u mogućnosti da spreče paralizu povezanu sa spina bifidom.

Prvo svetsko ispitivanje na ljudima

Upotrebljene su matične ćelije sa najvećim potencijalom u regenerativnoj medicini

Kada su Emili i njen suprug Hari saznali da će po prvi put postati roditelji, nisu očekivali nikakve komplikacije u trudnoći. Ali dan kada je Emili saznala da njena beba ima spina bifidu bio je i dan kada je prvi put čula za kliničko ispitivanje CuRe.
Za Emili je to bila slamka spasa koju nije mogla da odbije.

Učešće u kliničkoj studiji značilo bi da bi ona morala privremeno da se preseli u Sakramento zbog operacije fetusa, a zatim bi morala dolaziti nedeljno na kontrole tokom cele trudnoće.
Nakon skrininga, MR skenera i intervjua, Emili je dobila vest koja joj je promenila život – primljena je u kliničku studiju. Njena operacija fetusa zakazana je za 12. jul 2021. godine, u 25+5 nedelji trudnoće.

Farmerova i Vangov tim proizvodi matične ćelije odličnog kvaliteta – mezenhimalne matične ćelije – iz placente u Institutu za regenerativnu medicinu UC Davis Health koji finansira CIRM. Taj tip ćelija je ujedno poznat i kao tip matičnih ćelija sa najvećim potencijalom za primenu u regenerativnoj medicini.

Laboratorija radi na principima GMP, čime je obezbeđena bezbedna upotreba kod ljudi. U njoj je napravljen flaster -sloj matičnih ćelija za Emilinu operaciju fetusa.

„To je četvorodnevni proces izrade flastera za matične ćelije“, rekla je Prija Kumar, naučnica iz Centra za hirurški bioinženjering na Odeljenju za hirurgiju, predvodnica tima koji kreira flastere matičnih ćelija i isporučuje ih u operacionu salu. . „Vreme kada izdvojimo ćelije, vreme za koje zasejemo ćelije na podlogu i vreme za koje isporučimo matične ćelije je kritično.

Dan rođenja – iskustvo veće od života!

20. septembra 2021, u 35 nedelja i pet dana trudnoće, Robi je rođena carskim rezom

„Jedan od mojih prvih strahova bio je da neću moći da je vidim, ali su mi je doneli. Prvi put sam videla kako joj se prsti na nogama migolje. Bilo je tako ohrabrujuće i pomalo nestvarno“, rekla je Emili.

Ovo iskustvo je bilo veće od života i prevazišlo je sva očekivanja. Nadam se da će ovo ispitivanje poboljšati kvalitet života velikog broja pacijenata koji dolaze.” — Emili

Za Farmer, ovaj dan je ono čemu se dugo nadala, i došao je sa iznenađenjima. Da Robi nije bila lečena, rodila bi se sa paralizom nogu.

„Bilo je vrlo jasno čim se rodila da udara nogama i sećam se da sam vrlo jasno rekla: „O moj Bože, mislim da migolji prstima na nogama!’“, rekla je Farmer, koja je primetila da to zapažanje nije zvanična potvrda, ali je bilo obećavajuće. “Bilo je neverovatno. Stalno smo govorili: „Vidim li to? Da li je to stvarno?”

I mama i beba su kod kuće i dobrog su zdravlja. Robi je upravo proslavila svoj prvi rođendan.

CuRe tim je oprezan u izvlačenju zaključaka i kaže da još mnogo toga treba da se nauči tokom ove bezbednosne faze istraživanja. Tim će nastaviti da prati Robi i druge bebe u istraživanju sve dok ne napune 6 godina, a glavni pregled će se obaviti sa 30 meseci kako bi se videlo da li hodaju i da li koriste nošu.

„Ovo iskustvo je bilo veće od života i prevazišlo je sva očekivanja. Nadam se da će ovo ispitivanje poboljšati kvalitet života velikog broja pacijenata“, rekla je Emili. „Počastvovani smo što smo deo istorije u nastajanju.

Izvor: Seracell.rs