Naučnici stvorili prvi ljudski embrion iz matičnih ćelija

Tim istraživača iz Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva kažu da su stvorili prve sintetičke strukture nalik ljudskim embrionima od matičnih ćelija, zaobilazeći potrebu za jajnim ćelijama i spermom.

Ove strukture nalik embrionima su u najranijim fazama ljudskog razvoja jer nemaju srce koje kuca ili mozak. Ali naučnici kažu da bi jednog dana mogli da pomognu u unapređenju i razumevanja genetskih bolesti ili uzroka pobačaja. Matične ćelije imaju kapacitet da postanu bilo koji tip ćelije u telu i ako se podstiču na pravi način mogu se usmeriti da formiraju embrione. Ovo je prvi put da je to postignuto korišćenjem ljudskog materijala. Mada, oni nisu zaista „sintetički“, jer su početni materijal bile ćelije kultivisane iz tradicionalnog embriona u laboratoriji.

Dalje istraživanje pokreće etička pitanja

Embrion napravljen od matičnih ćelija dolazi iz laboratorije prof. Magdalene Zernicki-Getz, sa Univerziteta u Kembridžu i Kalifornijskog tehnološkog instituta.

Potpuni detalji tek treba da budu objavljeni i stavljeni na raspolaganje za naučno ispitivanje. Dok se to ne desi već se, kako piše CNN, postavljaju kritična pravna i etička pitanja, a mnoge zemlje čak ni nemaju zakone koji regulišu ovu oblast nauke. Tempo otkrića u ovoj oblasti i rastuća sofisticiranost ovih modela uznemirili su stručnjake za bioetiku.

„Za razliku od ljudskih embriona koji nastaju u postupku vantelesne oplodnje (VTO), gde postoji uspostavljen pravni okvir, trenutno ne postoje jasni propisi koji regulišu modele ljudskih embriona izvedene iz matičnih ćelija. Postoji hitna potreba za propisima koji će obezbediti okvir za stvaranje i upotrebu modela ljudskih embriona izvedenih iz matičnih ćelija“, rekao je u saopštenju Džejms Brisko, pomoćnik direktora istraživanja na Institutu Frensis Krik prenosi CNN.

Dr Magdalena Zernicka-Goetz je opisala prošle sedmice rad u prezentaciji na godišnjem sastanku Međunarodnog društva za istraživanje matičnih ćelija u Bostonu. Zernicka-Goetz, profesor biologije i biološkog inženjerstva na CalTech-u i Univerzitetu u Kembridžu, rekla je da je istraživanje prihvaćeno u uglednom naučnom časopisu, ali nije objavljeno. Istraživanje je prvi izvestio The Guardian.

Zernicka-Goetz i njen tim, zajedno sa rivalskim timom u Izraelu, opisali su ranije stvaranje modelnih struktura nalik embrionima od matičnih ćelija miša. Ti „embrioni“ su pokazali začetke mozga, srca i crevnog trakta nakon oko osam dana razvoja.

Sintetički embrioni pomoći će u razumevanju pobačaja

Rekla je za CNN da su strukture nalik embrionima koje je njena laboratorija stvorila takođe prve ćelije sa osobinama polnih ćelija, koje će se dalje razvijati u jajne ćelije i spermatozoide.

„Samo želim da naglasim da to nisu ljudski embrioni“, rekla je Zernicka-Getz. „Oni su modeli embriona, ali su veoma interesantni jer su veoma slični ljudskim embrionima i veoma su važna stanica na putu ka otkrivanju zašto toliko trudnoća ne uspe. Većina spontanih pobačaja nastane u vreme razvoja u kojem se stvaraju strukture slične embrionima.”

Ona je rekla da je, prema njenim saznanjima, to bio prvi put da je napravljen ljudski model embriona sa tri embrionalna lista. Ali ona je naglasila da, iako ovaj laboratorijski model oponaša neke od karakteristika prirodnog embriona, nema ih sve.

Istraživači se nadaju da će modeli embriona baciti svetlo na „crnu rupu“ ljudskog razvoja, period koji sledi 14 dana nakon oplodnje, što je dozvoljena granica za naučnike da uzgajaju i proučavaju embrione u laboratoriji.

U ovom trenutku, sintetički model ljudskih embriona je ograničen na epruvete. Bilo bi nezakonito implantirati jedan u matericu, a istraživanja na životinjama sa matičnim ćelijama miševa i majmuna su pokazala da, čak i kadaje tako nešto pokušano, oni ne mogu da prežive – verovatno zato što naučnici nisu shvatili kako da u potpunosti oponašaju uslove trudnoće.

Zernicka-Goetz je rekla da cilj njenog istraživanja nije bio stvaranje života, već sprečavanje njegovog gubitka, uz razumevanje zašto se embrioni ponekad ne razvijaju nakon oplodnje i implantacije.

„Znamo izuzetno malo o ovom koraku u ljudskom razvoju, ali to je vreme kada su mnoge trudnoće izgubljene, posebno u okruženju vantelesne oplodnje,“ Rodžer Sturmi, viši naučni saradnik za zdravlje majki i fetusa na Univerzitetu u Mančesteru u Velikoj Britaniji.

„Trenutno možemo reći da ovi ‘sintetički embrioni’ dele brojne karakteristike sa blastocistama, ali je važno prepoznati da je način na koji se formiraju drugačiji od onoga što se dešava kada normalan embrion formira blastocistu“, rekao je on. „Predstoji nam mnogo posla da se utvrde sličnosti i razlike između sintetičkih embriona i embriona koji nastaju spajanjem jajne ćelije i spermatozoida“.

Izvor: Bebac