Njujork Tajms: Živimo u novom zlatnom dobu medicine

S vremena na vreme, podigne se prašina oko novih otkrića u medicini, ali u poslednjih nekoliko godina, budućnost deluje veoma svetlo.

Sa ovom konstatacijom se slažu i komentator Njujork Tajmsa, Dejvid Valas – Vest i Dženifer Doudna, biohemičarka sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju: „Vodim svoju istraživačku laboratoriju skoro 30 godina i mogu da kažem da tokom tog vremenskog perioda, jednostavno nikada nisam doživela ono što smo videli u poslednjih pet godina“.

Dobitnica Nobelove nagrade, Doudna je poznata prvenstveno po Crispr-u, svojevrsnom nožiću za uređivanje gena koji je nazvan „procesor teksta“ za ljudski genom i koji ona sama opisuje kao „tehnologiju koja bukvalno omogućava prepisivanje životnog koda“. Rad za koji je Doudna podelila Nobelovu nagradu objavljen je pre više od jedne decenije, 2012. godine, otvarajući ono što se činilo kao skoro neograničen horizont za terapije i lekove na bazi Crispr-a. Ali, posmatrajući nedavni pejzaž naučnih otkrića, ona kaže da je poslednjih pola decenije bilo još nezaboravnije:

Mislim da smo u izuzetnom vremenu ubrzanja otkrića.

Pandemija je iscrpila mnoge Amerikance od medicine i postalo je uobičajeno da se poslednjih nekoliko godina tretira kao saga poraza i neuspeha. Pa ipak, ove brutalne godine – koje su donele više od milion američkih smrtnih slučajeva i verovatno 20 miliona smrtnih slučajeva širom sveta, i činilo se da su čak i hipermoderne citadele bogatog Zapada vratile nečemu poput iskustva predmoderne kuge – mogle bi takođe predstavljati neviđenu prekretnicu medicinskih inovacija. Osim vakcina, postoji bezbroj potencijalnih primena mRNA alata za druge bolesti; nova granica za imunoterapiju i lečenje raka sledeće generacije; potpuno novi svet lekova za mršavljenje; nove uvide i puteve razvoja lekova koje treba juriti uz pomoć mašinskog učenja; i vakcine koje se najavljuju kao promene u igri za neke od najtežih zaraznih bolesti na svetu.

„Zapanjujuće je“, kaže imunolog Barni Grejem, bivši zamenik direktora Centra za istraživanje vakcina i centralna ličnost u razvoju mRNA vakcina, koji u poslednje vreme piše o „novoj eri vakcinologije“. „Ne možete zamisliti šta ćete videti u narednih 30 godina. Tempo napredovanja je trenutno u eksponencijalnoj fazi.”

Inovacije koje menjaju svet

Ponekad je teško videti svetlo na kraju tunela, posebno kada je u tunelu mračno, kao što su bile poslednje tri godine. Ali u samom središtu Covid iskustva, usred sve smrti i patnje i uprkos disfunkciji koja ga je dovela do nastanka, nalazi se ono što bi se u bilo kojoj prethodnoj eri isticalo kao zapanjujuće biomedicinsko čudo: vakcine protiv koronavirusa. Vremenski okviri razvoja lekova u prethodnoj istoriji su progutali čitave decenije; stručnjaci su upozorili da se ne očekuje rešenje godinama. Ali sekvenca mRNK vakcine dizajnirana je za vikend, a gotove vakcine su stigle za nekoliko meseci, što je ubrzani vremenski okvir koji je spasio možda nekoliko miliona života u Americi i desetine miliona života širom sveta – brojke koje su verovatno veće od kumulativnog globalnog broja smrtnih slučajeva bolesti.

Čudo vakcina nije se odnosilo samo na živote spašene od Covida. Kao prvi takve vrste koje je odobrila Uprava za hranu i lekove, doneli su sa sobom veoma dugačku listu potencijalnih budućih primena mRNA: HIV, tuberkuloza, Zika, respiratorni sincicijalni virus (RSV), kanceri raznih vrsta… A inovacije vakcine se protežu i dalje od mRNA: vakcina protiv malarije koja „menja svet“, koja svake godine ubije 600.000 ljudi širom sveta, uvodi se u Ganu i Nigeriju, a rana ispitivanja vakcina protiv denga groznice sugerišu da mogu smanjiti simptomatsku infekciju 80 posto ili više.

Nova ispitivanja lekova protiv raka dojke dovela su do stopa preživljavanja koje je pozdravljeno kao da „niko nije čuo za tako dobar rezultat“, a novi lek za postoperativne pacijente sa karcinomom pluća mogao bi da smanji smrtnost za više od polovine. Još jedan novi protokol, za rak rektuma, pretvorio je svakog pojedinačnog člana male grupe slučajeva u preživele bez raka.

Ozempic i Vegovi su već promenili pejzaž gojaznosti — napredak je očigledan. Iako se o njemu raspravljalo u etičkom smislu, ne može lako zaboraviti da je gojaznost među najvećim faktorima rizika za smrt koja se može sprečiti. Alternativni lekovi nove generacije mogu se pokazati još efikasnijim, a postoje znaci ogromnih lečenja „off-label“: čini se da kod nekih pacijenata ovi lekovi obuzdavaju kompulzivno ponašanje u bolestima zavisnosti koje je teško kontrolisati.

Prva osoba je primila Crispr gensku terapiju u Sjedinjenim Državama pre samo četiri godine, za bolest srpastih ćelija, a već je od tada je puštena na testiranje na kongenitalno slepilo, bolesti srca, dijabetes, rak i HIV. Oko 400 miliona ljudi širom sveta pati od jedne ili više bolesti koje proizilaze iz mutacija jednog gena koje bi Crispr teoretski jednostavno mogao da popravi. Mogućnosti koje bi mogle da se pojave za deceniju ili dve zvuče gotovo nestvarno: zamena jednog gena bi nas štitila od visokog holesterola, a time i bolesti koronarnih arterija, na primer, ili, u teoriji, uvođenje neke vrste genetske profilakse protiv Alchajmerove bolesti ili demencije.

Da li je ovo stvarno moguće?

Da li to znači da se krećemo eksponencijalnom krivom prema gore ka radikalnom produženju života i potpunoj eliminaciji raka? Ne.